ПЧЕЛИЊИ ГРАД У ХОМОЉУ Легенда о спасењу народа од велике катастрофе

 

Легенда о нашој пра мајци великој богињи Сербони која је предвидела и спасила народ од једне велике катастрофе природног догађаја који је проузроковао низ епохалних природних промена, нестанак Панонског - Жутог језера и стварање реке Дунав

   Из легенди народног усменог предања које су на овом простору веома богате разноликим садржајима, постоји легенда из Звижда са истом темом као и легенда са Хомоља али свака из свог угла виђења догађаја. Да не би дошло до понављања истих прича тока догађаја, обе су хронолошки спојене у једну целину. Наиме, описано је време када је у тло Србије ударио један већи астероид, тачније у део тадашњег Панонског мора, у делу који се зове "уста мора" у садашњој Пожаревачкој равници који је изазвао реакције низа везаних догађаја. 

   У атару села Лазницa недалеко од Жагубице, на узвишењу које носи назив Пчелињи крш, (Крш ку албина, на влашком), налазе се зидине некадашњег утврђеног насеља Пчелињи град који има значење, град на стени. Реч је о брду који је смештен на југоисточним обронцима Хомољских планина, односно на источном рубу Жагубичке котлине. Брдо изнад Лазнице првобитно је било насељено још у давној праисторији. Међу најстарије налазе спада бакарна секира која потиче из периода винчанско–плочничке културе. Фрагменти керамичких посуда указују да је локалитет коришћен и током бакарног доба. Највише фрагмената припада културама из овог периода док се неки налази сврставају у рану фазу жутобрдске културне групе. 

У својим белешкама, аустроугарски путописац Феликс Каниц, помиње праисторијско оружје које потиче са рушевина некадашњег града. Мештани памте остатке зидина на западном и средишњем делу ливаде. Приликом обиласка установљен је разбацан ломљени кречњак средње и мале величине, као и примесе кречног малтера. Приближно на њеној средини, у новије време уочен је илегални ископ унутар којег је установљен кречни малтер жућкасте боје.

Легенда:

  "Кад се појави комета, пре него Виле, Велика Мајка – Богиња Родитељка свих пчела, како је јoш зову: Велика Пшелка, Велика Матица, јутрима и јутрима, данима и данима позивала је све матице пчела да крену својим ројевима у Светилиште ка њој у Пчелињи град.

 (У овој легенди примењена је мистификација у којој се помиње лик назван Велика Пчела или Велика Мајка која је ништа друго него Велика Богиња Сорбона, Мајка свих Сораба - Срба. Такође, иста је примена и за назив пчеле односно ројеве пчела, која у ствари, представља Србе као представнике беле расе који су били најмногољуднији и најраспрострањенији народ Старога Света).

Град у камену био је савршенство на свету. На највишем врху налазило се светилиште са златним кипом Богиње Мајке – Велике Пшелке одакле је Велика Пшелка позивала: Мат! Мат! Мат! Мат! Мат мато! Мат мато! Мат мато! Мат!.... Одјекивало је горама и планинама, надалеко се чуло. И матице подигоше своје ројеве, зазујаше пчеле, забрујаше ројеви са свих страна и сабраше се у Пчелињи град, нашавши уточиште од велике земаљске катастрофе која ће уследити. Мед је почео да тече низ стене од толиких пчела. Остадоше само по неки старац и старица, на вр(х)овима планинским, који су се затекли код стоке, нису били у стању да ходају до Пшелињег града те се помирише са својом судбином. 

Кад, усред једне ноћи на небу се појави Сунце које је јако засијало и кретало се великом брзином од места са кога се рађа оно наше право Сунце, ка месту где залази (са истока ка западу). Толико је било сјајно да се усред ноћи видело као по дану. Док је великом брзином прелетало испуштало је звук као стотину змајева одједном. Није дуго летело од Хомоља и Звижда, јер је било у понирању, све док није пало на земљу. Са места где је пало, одједном се појавила огромна ватра која се уздигла високо у небеса и одмах након тога избио је пожар великих размера у коме су данима и данима горели земља и вода. (то место је названо "пожарно поље". Поново се појавио страховити звук али овог пута другачији и много јачи, као стотину грмљавина бога Перуна. 

Затутњало је све, затресле се планине и долине, стене са врхова планина су се ломиле и откотрљале се у подножја а у Речака на Бељаници је поново избио велики вулкан. Гореле су те високе стене, риктала је лава у небо. Земљотрес је потресао све. Раздвојиле су се Горњачке стене и прелепо Хомољско језеро поче да истиче. Данима се земља тресла и превртала. Поред свега лошег, појавио се неколико десетина метара високи водени талас који је у приобаљу додатно збрисао све пред собом. Сви објекти који су зидани од камена све се у трену урушило. Ову катастрофу преживели су само они који су били стационирани на високим пределима планина од којих су такође многи страдали од одрона стена са врхова планина или урушавањем кућа. 

И преврте се Горњи свет у утробу земље, а исплива доњи свет над Земљу. Нестадоше градови и Светилишта са обале језера и Х(О)мољ град. И док се превртале вода и ватра по земљи, једини који се није бојао, био је деда Коледо (сада Св. Никола). Он је стајао на једном планинском врху и молио Свевишњег Бога – Сварога да заустави овај "смак света" и да смири Земљу. Подигнутих руку у небеса молио Оца Васељене наше да не угаси живот на Земље, већ: "Да Озари јутра и отвори седмора небеса и остави живот да тече даље.” И кад се све смирило, стиша се и време и земља, пошто деда Коледо измоли да се обнови живот, свет на Земљи, Свевишњи Отац Сварог рече: "Изиђи Видо да видиш.” Растворише се густи, тамни облаци, отворише се небеса и појави се Светло Сунце у својим златним кочијама, које су носиле птице златнокриле, златноглаве и на Сунцу се појавише Три Рога Златна, а потом се појави знак Божји – Свастика Сетве. То је био знак свима који су преживели смак света да ће Свевишњи Бог Сварог засејати опет семе своје на Земљи."

Шта се заправо десило. Те ноћи дошло је до пада већег астероида баш у садашњи шири центар града Пожаревца. На месту удара створила се велика експлозија а затим и велики пожар где се каже да су данима горели земља и вода. Познато је да ова област као и читава шира територија Стига лежи на великим количинама фосилног горива. Испод дебелог слоја хумуса и лесних наслага налазе се огромне количине угља, нафте и земног гаса. (као потврду имамо данашњу експлоатацију угља, нафте и гаса на читавој територији Стига) Приликом удара астероида, дошло је до реакције и паљевине једног или свих фосилних горива који су горели данима. Доказано је да ватра од ових извора енергије се веома тешко гаси. Из легенде сазнајемо да је дуго времена горело све у окружењу али се ипак пожар угасио што нам указује да је овај велики пожар једино могла да заустави велика количина воде која је прекрила ово место. Овај податак даје нам јасну потврду да је ово место било под воденим прекривачем од тада великог Жутог језера и налазило се у делу који се зове "уста мора" у равници између Пожаревца и Смедерева. Такође је познато је да се на том месту дуго векова налазила како кажу, велика и дубока "рупа" испуњена водом која се задржала у облику језера које се исушило тек негде средином 19. века. Језеро је из тог перида било, по причама, елипсастог облика ширине око 500 - 700 м и дужине око 1200 - 1500 м. Данас је тај део града убедљиво најнижа тачка на читавом простору Стига, по месту великог пожара град је добио назив Пожаревац док се област некадаших ткзв "уста мора" и низа дешавања зове Пожаревачка равница. Коначно добили смо и одговор на питање, како је могуће да у окружењу Пожаревца постоје три реке Дунав, Морава и Млава а град није никао ни поред једне од њих што је веома чудно да се насеље није изградило поред воде. Разлог је следећи, прве куће, због мочварног терена, изграђене су тек средином 15. века управо поред овог језера. Што значи, ипак је прво насеље никло поред воде.

У ткзв грчкој митологији овај је догађај персонификован и забележен као борба гиганата друге генерације божанстава у коме је бог Зевс (персонификација Дунава) у жестокој борби успео да победи свог оца Крона (перс. Панонског мора). У нашем народу ова катастрофа је упамћена под називом "Смак света" исто као и претходни митолошки велики потоп. Такође, овај догађај је био услов за пуцање брда код Голубачке тврђаве кроз кога је вода из тада језера отекла Ђердапском клисуром у Црно море које је такође у то време било изоловано језеро са много мањом количином воде него данас. Тада су се десили епохални догађаји, Панонско море-језеро је нестало а створила се нова највећа европска река Дунав. Овај догађај је највероватније забележен и календарски од кога је прошло 7533. године. Поред безброј других, легенда је сачувана до данашњих дана која са осталим чини величанствену ризницу народног усменог прадања која у ствари представља ништа друго него веома битне информације из за нас још увек непознате и несхватљиве прошлости.