ГРОБЉЕ ДИВОВА У ЗЛАТНОЈ ДОЛИНИ ПЕКА

ИНТЕРЕСАНТНЕ ИСТИНИТЕ ПРИЧЕ РАДНИКА

О НЕСВАКИДАШЊИМ ОТКРИЋИМА

У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ

(Одломак из текста СЕНЗАЦИОНАЛНА ОТКРИЋА У ЈЕДНОМ МАЛОМ МЕСТУ ПОРЕД ПЕКА)

    Приликом извођења грађевинских радова, често се дешавају неочекивана открића разних знаменитости из прошлости.

За археологију сва та открића представљају изненађења која се у зависности од ископина преувеличавају у ремек дела археолошких истраживања док се поједина која нису у складу са данашњом археолошком догмом сакривају од очију јавности или се пак лажирају њихови налази. 

 Тако се у кругу једне фабрике десила два сензационална открића дивовских скелета људи и животиња.

Ово је истинита прича о догађајима који су се десили 1974. и 2006. године у кругу фабрике за производњу креча која се налази на северној страни Манастирског поља и припада атару села Каона недалеко од Кучева.

 Средином седамдесетих година прошлог века када су покренути радови на изградњи технолошки новијих кречних пећи, приликом ископавања земље за темељ, машине су на око 5 метара дубине, ископале људске скелете огромних димензија. Сведоци овог открића су радници који су били ангажовани око обезбеђења ове ископине као и сви остали радници који су тога дана радили а било их је најмање 200. Буквално сви присутни тога дана у кругу фабрике су видели ове скелете чак и они којима посао није дозвољавао да напусте радна места али су их привремено замениле остале колеге. Сви до једног причају исту причу. Кажу, да је на том месту откопано укупно 5 скелета. Три скелета су одмах била видљива али са оштећеним доњим екстремитетима које је оштетила машина док су остала два била у целости и њих су ручним алатима ископали и очистили од земље радници које су ангажовали позвани археолози из пожаревачког музеја. Сви скелети су лежали упарени један поред другог у положају са главама окренутим ка истоку. Према проценама очевидаца гледано одокативно са раздаљине од неких 10-ак метара, скелети су били дугачки око 3,5 - 4 метара. Ову процену мере су добили на основу висине прва два човека која су сишла у ископину. То су били управник производње фабрике креча и инжењер фирме која је изводила грађевинске радове. Обојица су били нешто испод просечне висине раста мушкараца у Србији, око 176 - 178 цм. Радници очевици кажу, да су лобање тих скелета биле огромне, обојици до зглоба колена а они су изгледали смешно на величине скелета, као деца од две године и пар месеци узраста у односу на садашњи просечан узраст човека. 

(Преузета фотографија). 

Приказује најприближнији паритет људи и лобање дивовских скелета у индустријској зони

Наравно, у то време комунизма, мада ни данас ситуација није ништа боља бар што се тиче оваквих и сличних открића, ништа није могло проћи без цензуре комунистичке власти. Руководиоци фирме су обавестили органе локалне општинске самоуправе, високе функционере из комитета и сви су дошли са "органима реда" а нешто касније стигли су и археолози из Пожаревца. Око ископине је направљен живи зид са одабраним радницима, као нека врста паравана. У међувремену од неких сат и по до два, простор је био слободан и могао је свако прићи што ближе ископини. Затим су руководиоци растерали раднике посматраче наредивши им да се одмах врате на своја радна места уз речи заташкавања или народски речено, "испирања мозга", "Ајде сад сви на посао. Ово што сте видели су само обични људски скелети. Ту је било неко старо каонско гробље ". 

После извршених прегледа од стране археолога, уз консултацију са локалним функционерима, полицијски инспектор је наредио да се скелети покупе и однесу. Радници који су остали у обезбеђењу су веровали да ће скелети бити однети у пожаревачки музеј и бити изложени јавности као општа сензација. Међутим они тамо никада нису доспели. Када су видели како их је машина грубо товарила у камионе било им је јасно да од изложбе нема ништа. Скелете је буквално ломила кашика ровокопача која их је товарила са све земљом и убацивала у камионске приколице. Разочарани радници нису могли да верују шта се дешава пред њиховим очима. Верујем да негде ипак мора да постоје извештаји о овим скелетима, или у архиву пожаревачког музеја или у неком записнику архива МУП -а. Ово откриће је по начину ископавања и по налазу исто као оно које се догодило почетком 90-их година у Нишу где су такође ископани људски скелети огромних величина. 

Дивовски скелети откривени у Нишу

Питање је у ком добу су ови дивови живели када је овај део где су пронађени њихови остаци био вековима под водом јер се некада на Манастирском пољу налазила лука као део залива Панонског мора која је описана у многим легендама. Све до средине прошлог века већи део овог поља које обухвата и индустријску зону било је мочварно. 

Што се тиче процене дужина скелета, на основу параметара анатомије просечног човека дошло се до закључка да су радници били у праву. Лобања мушкарца просечног узраста од 180 цм у лежећем положају са лицем окренутим на горе износи око 22 цм и у овом случају представља висину лобање. Потколеница исте особе износи око 53 цм, што би значило, нешто више од две лобање просечне садашње висине човека једнаке су једној висини лобање дива која износи 50-ак цм. 

Такође и паритет висине два инжењера у односу на скелете сразмеран је са упоредбом величине лобања тако да је однос величине скелета, рецимо 2,2 пута већи у односу на садашњу просечну висину човека где је добијена коначна висина дивова од 350 - 400 цм у зависности од пола и старости особе. На жалост, пошто други подаци не постоје, није преостало ништа друго него упоређивати податке од очевидаца како би се уверили у веродостојност информација о величини скелета. 

Легенде из долине Пека причају приче о народу познатом као Јелини (неки кажу и Јелени) који су били изразито високог раста. Из легенда се каже, "Све грађевине које су направљене од огромних камених стена (мегалита), то су дивови градили". Такође из легенди сазнајемо да су дивови живели у истом времену са патуљцима и вилењацима који спадају у групу првобитних створeња која су насeљавала зeмљу на почeтку свих врeмeна, прe богова и прe стотину хиљада година, кад јe наша цивилизација још била млада и неискусна у свим сферама живота у односу на садашњи степен развоја.

Постоје многе теорије од којих се у једној од њих тврди да су дивови на овом простору живели у времену када је ова област била сувоземна, односно пре него ли се створило Панонско море. То може бити само у два временска периода, у времену постепеног отапања ледњака до стварања веће водене површине у Панонском басену односно мора или крајем леденог доба када су се створили повољнији климатски услови за живот на овом простору. Према неким теоријама каже се да скелети дивова потичу из времена пре леденог доба. Ко то зна, када никакве стручне анализе скелета нису извршене осим буквалног нагађања како археолога тако и јавности. 

Једна од легенди говори о томе како су дивови спасили патуљке, па каже; 

"Једног дана, после лепог сунчаног времена у неко доба поквари се време. Наиђоше црни облаци који дан претворише у ноћ, олуја поче страховито јако да дува и да ломи и носи све пред собом. На једном парчету земље затекла се породица шумских патуљака која је обрађивала земљу. Схвативши да наилази јако невреме ухвати их паника. Међутим, срећа по њих те су у њиховом правцу пролазили муж и жена дивови. Видевши патуљке, кренуше ка њима да их спасу знајући да ће од невремена страдати. Жена див је рукама скупила своју сукњу и спустила се на колена. Патуљци схвативши женину намеру сви до једног и родитељи и деца, попеше се на сукњу која је била импровизованог облика за њихов смештај. Краве и плуг узе њен муж. Однели су их на сигурно место како би сачекали да невреме прође"

Други случај десио се 2006. године, на удаљености од првог открића на око 450 метара ваздушне линије, приликом редовног минирања етаже, на КОП-у који се налази на брду Петриш одмах изнад фабрике. Руководиоци који су дошли после минирања приметили су огромну рупу налик омањој пећини која се појавила после обрушавања кречњачких стена. Обазриво су ушли и приметили да је пећина јајастог облика. Дуга је око 30 м. а широка и висока око 15 м. 

Омања пећина у којој је пронађен дивовски зглоб животиње

У једном делу видели су необичну стену. Када су је мало боље прегледали схватили су да то није камена стена него огроман зглоб са делом кости. Зглоб је био једног метра у пречнику а кост која је из зглоба вирила била је пољомљена у шпицасти облик дужине око 1,5 метара. Обавештен је директор фирме који је пријавио случај полицијској станици у Кучеву и Пожаревачком музеју. Археолози су дошли до закључка да се ради о делу скелета односно зглоба, животињског порекла из праисторије. Ништа више од тога није речено а питање је на основу чега су установили да је у питању животињски зглоб? Рекло би се да је у питању само претпоставка али нека буде по њиховом. После је зглоб машинама извучен из пећине и донет је испред управне зграде КОП-а где је био изложен месец дана и могао га је свако видети, наравно само радници из круга фабрике. Стицајем околности, као тадашњи радник поменуте фирме лично сам видео тај џиновски зглоб и био сам импресиониран његовим изгледом. Међутим, када су дошли у редовну контролу безбедњаци (БЗР) из Железаре Смедерево са мешовитим србско-америчким тимом, наредили су да се зглоб одмах уклони и на велику штету и жалост, завршио је прво у дробилице које уситњавају комаде стена до одређене гранулације те је процесом транспорта завршио у кречној пећи где је у кречном стању изашао као финални производ. Величина ове праисторијске животиње (ако је уопште у питању животиња) не може се одредити чак ни приближно јер се не зна ком делу тела је припадао зглоб. У сваком случају, мегалитски остаци сигурно су представљали дивовску јединку било да се ради о животињском или можда људском пореклу.

Мапа на којој су приказана места открића у индустријској зони и њихова удаљеност

 Ово је само један од мноштво примера где и како завршавају овакви мегалитски налази које наука одбацује као меродавне. (у то време ова фабрика је била у склопу Железаре Смедерево власништва америчке компаније US STEEL SRBIJA од 2003. до 2007. године) 

Многи су скептични када чују за овакве приче што није никакво чудо јер им је мозак "испран" до те мере да једноставно не верују ни својим очима али постоји и знатан број људи који верује само у оно што лично виде. Није безазлено када гледате и додирујете нешто што су вас годинама учили и даље упорно тврде да тако нешто није постојало.