ШТА КАЖЕ ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА О ДРЕВНОЈ КОЛХИДИ У ЗЛАТНОЈ ДОЛИНИ ПЕКА

Колхида (древна Еја) у Златној долини Пека — то је фолклорна и митолошка прича која повезује легенду о Златном руну са источном Србијом, посебно регионом око реке Пек (долина Пека код Кучева и Мајданпека)

🌄 Шта значи “Колхида / Еја” у овом контексту?

📜  Према старом предању и локалним легендама, подручје Златне долине Пека је у народу повезано са причама о богатству злата.  У тим предањима се ова златоносна област источне Србије поетски назива Колхида, а старо име за то место у легенди је Еја — место где су Аргонаути трагали за златом.   

🌍 Златна долина реке Пека

Река Пек и околна долина су историјски познати као златоносни крај — људи су вековима испирали злато из њеног корита, из праисторије па до данас. Тај статус природног богатства дао је овом подручју епитет “златне долине”. 

➡️ Укратко:

👉 Колхида или Еја у легенди која се помиње у вези са Златном долином Пека је стварна историјска земља, која кроз митолошко-поетско име је повезано са причама о злату и потрази за њим у овом делу Балкана. 

 📜  Ево јасног и фактографски заснованог објашњења како је митска Колхида „пресељена“ у данашњу Грузију, иако се сама легенда првобитно није односила на конкретан географски простор који данас знамо као Грузију. У античко време Колхида није била прецизно одређено место. У најстаријим слојевима мита о Аргонаутима (пре Хомерове епохе), Колхида је била митски источни крај света, „иза свега познатог“, место где сунце излази, али без јасних граница.

То је:

- простор магле, чуда и чаролије,

- домен свештеница Кирке, Медеје и њиховог оца богатог краља Ејета. 

- метафорички Исток, а не географска тачка.

Другим речима, Колхида је била више концепт него локација.

Тачно је да нема археолошких, геолошких ни историјских доказа да је област данашње западне Грузије (Колхида) била велика златоносна регија из које би потекла пракса „сакупљања злата овчијим руном“. 👉 Та слика је у највећој мери конструкција каснијих аутора и романтизација античких извора.

📜  Ево кратког прегледа шта се заправо зна:

✅   Често се данас тврди да су (грузијски) Колхиђани стављали овчије коже (руна) у планинске потоке како би се у њих ухватиле златне честице — али:

- Не постоји ниједан антички извор који то описује.

- Не постоје легенде нити остала народна предања у којима се помиње да је народ сакупљао злато из река нити да су  Аргонаути икада крочили на њихово тло како би отели златно овчије руно.

- Нема археолошких налаза који би потврдили ту праксу.

- То се први пут појављује у 19. веку у западној литератури, када су истраживачи покушавали да „природно објасне“ легенде о Аргонаутима.

👉  Другим речима: то је модерна спекулација, измишљена још у старогрчкој митологији. 

✅  Колхида НИЈЕ била посебно златоносна област

Геолошке карте Кавказа показују да:

- западна Грузија (Колхидска низија) нема значајна налазишта злата, Главна рудна богатства подручја су бакар, манган и донекле сребро, али злато је занемарљиво.

- Стари Грци су за Колхиду говорили да је „богата“ — али то се односило на:

шуме, бројне реке, ратнике и коње, занатство, посебно металургију бронце. Не на злато.

✅  Зашто су Грци сместили мит о Златном руну баш у Колхиду?

Митолошки разлози:

Колхида је била најисточнија позната земља старим Грцима (тачније Јонцима) у то време — „крај света“, који су пловећи Понтом кренули ка истоку. 

Била је егзотична, опасна, туђа, мистериозна. Идеална за причу о јуначкој експедицији.

👉  Дакле: Садашња Грузијска Колхида је изабрана због митске географије, а не због злата и златног руна. 

✅  Занимљиво: Источна Србија заиста има златоносне реке

За разлику од Колхиде, долина Пека, Тимока и околина Мајданпека имају:

- документовану вишемиленијумску експлоатацију злата,

- римске руднике (Ауреус Монс),

- професионалне испираче злата од исконских времена све до средине 20. века.

Зато не чуди што су локалне легенде понекад повезале Златно руно са Пеком, јер је то природна златоносна област, за разлику од оригиналне Колхиде. Наравно, то је фолклорна паралела, али много реалистичнија од грузијског мита о златним кожама (рунима). Веза између златног Пека и Аргонаута званично није историјска – него фолклорна и симболична.али управо зато је изузетно занимљива и реална. 

Ево како се та веза може објаснити на најјаснији начин.

🛡️  Златно руно – стварно злато Пека

📜  Мит о Аргонаутима заснива се на потрази за Златним руном – симболом богатства и златоносне земље где се налази колевка рударства и металургије у светским размерама а не само на Балкану и у Европи. У стварној Грузији (данашњој Колхиди), злата практично нема. 

У Кучеву и долини реке Пека:

- злато постоји у траговима, али стварно,

- испирано је од праисторије,

- Римљани су овде имали велики рударски центар,

- и данас се може пронаћи златни сјај у кориту Пека.

👉  Дакле: оно што легенда описује у Колхиди — у Пеку заиста постоји.

Зато су многи народни приповедачи говорили да је „права Колхида“ заправо у Златној долини Пека, а не на Кавказу.

🏞️  Пут Аргонаута – река Фасис као „реална река Пек“

У грчком миту, Аргонаути плове са Понта ка истоку, у „земљу иза света“, уз велику реку, (негде стоји залив) Фасис, садашњи Риони. 

Пек има све елементе митске реке:

- вијугава, тајанствена, сакрива злато, пролази кроз опасне и дивље пределе, повезана са пећинама и подземљем.

У народним предањима Хомоља и Звижда управо је Пек „река која чува благо“ — аналогија са Фасисом је очигледна. Још очигледнија ствар је та што су се у народу поменутих области задржале многе легенде из тих исконских времена као легенда о Аргонаутима док у Грузији не постоје легенде исте теме осим што су заступљене само у грчкој митологији. 

🧙‍♀️  Медеја (Медана) и русаље / виле из Кучева

У миту, Колхида је земља магије, чаробница и ритуала – Медеја је свештеница подземних сила. Кучево има једну од најбогатијих традиција магијских и мистериозних обреда на Балкану:

✦ Русаље у Дубокој

Старосрпски и старословенски ритуал, повезан са: женским култовима, трансом, прорицањем, исцело­вањем, подземним енергијама. Мотив Медеје из Колхиде савршено се уклапа  у локалне српско-словенске фигуре русаља и вила.

✦ Пећине Хомоља = митски колхидски подземни свет

У врлетима Кучаја посебно Звижда и Хомоља где је природа створила чудновато дивље али и лепе пејзаже постоје многа предања о:

- вилама, змајевима, патуљцима (сићушним рударима), чаробницама, уклетим местима, сакривеним благима.

Мит о Аргонаутима стално говори о тајним пролазима, тамним пећинама, чудним стенама.

Кучајска област има један од најгушћих пећинских система у Србији:

- Церемошња, Равништарка, Дубочка пећина, Погана пећина, Велико Врање, кањони, клисуре, понорнице, лагуми и понори, подземни водотокови. 

Митови често настају на местима где се природа понаша „надреално“ — управо као у Кучајским планинама. 

🏺  Археолошки трагови: 

Кучево је имало реалне „Аргонауте“ – рударе, трговце и колонисте али археолошки није истражено из неког озбиљног и непознатог разлога. 

Иако археолошки игнорисана, област Долине Пека је била:

- насељена још у неолиту и енеолиту,

- перјаница рударског и металуршког света (злата, бакра и сребра).

✨ Симболично тумачење: Аргонаути су трагали за златоносним Пеком, не за Грузијом што нам говоре многобројна предања о:

- златној реци,

- подземним стазама,

- ритуалним женама,

- скривеним благима,

савршено се уклапају у географију Долине Пека. 

👉  Наравно, то првенствено значи да су Аргонаути историјски дошли у древно Кучево где се може пронаћи богатији и реалистичнији модел Колхиде у Србији него на Кавказу или било где другде у свету.